Borba je stvorila Jugoslaviju, bilo onu pre 100, a još više onu pre 75 godina. Stvorila, ali borba je i rasparčala Jugoslaviju. Sad, ima borbi i borbi. Ove dve mogu se dovesti u vezu samo imenovanjem. Ideje za koje su borbe vođene dijametralno su bile suprotne. Šta je ostalo u međuprostoru? Hteli mi to priznati ili ne, ostalo je dosta toga. Pre svega na polju kulture o čemu u 219. KUPEK-u pričamo sa Borkom Pavićević, ali i sa Mišom Perunučićem, čudesnim muzičarem koji razbija postavljene okvire i postavljene granice, a to je i bila ideja Jugoslavije.

Jugoslovenski kulturni prostor je najveća zaštita od pretvaranja u pornografiju

Piše: Dejan Kožul

Koje su to bile vrednosti koje je Jugoslavija isturila, šta je na polju kulture značila jugoslovenska ideja, kakva je odgovornost intelektualaca za raspad države za koju su se nekad zdušno zalagali?

“Jugoslavija je bila velika privilegija naroda i ne znam da li je ta ideja bila bolja od onih koji su je živeli”, pita se u 219. KUPEK-u Borka Pavićević. Suverenitet i zastave su samo paravan za otimanje imovine, a to se desilo i sa kulturom pa ipak jugoslavenski kulturni prostor, koji živi i u KUPEK-u, najveća je zaštita i barikada od pretvaranja jugoslovenskog prostora upornografiju, zaključuje Borka Pavićević.

Nije ekonomija ta koja će spajati taj prostor nego baš kultura, ali i prijateljstvo i ljubav pojmovi koji su s vremenom zamenili pristojnost, tolerancija i slični. A to je neiscrpan izvor i kapacitet koji mora da se kultiviše, pogotovo među mlađim generacijama rekla nam je Borka.

A u nedostatku kultivisanja tog kapaciteta gube se ljudi, generacije. Svet ih je pun, pa tako i London odakle sad već na odmore, a i pokoju svirku dolazi Miša Peruničić. Kako smo Morphine nekad zvali nežnijom verzijom benda Primus, tako i Mišu možemo nazvati malo čvršćom verzijom Mancea, legendarnog zagrebačkog pesnika i kantautora.

Nije gitara ali jeste kontrabas. A poetika? Od Boba Dylana do Marine Tucaković, a nađe se tu i poneki prevod našeg drugara #disisadabazdulje. Kad se svemu tome doda Mišin iščašeni glas i smisao dobijemo magiju samo za odabrane. One kojima forma nije bitnija od suštine, onima kojima estetika nije bitnija od etike.

Slušajte KUPEK#219 jer teško da može biti bolji od ovoga. A nakon kraće pauze ponovo nam se pridružio i drug Mauzer iz Beopolisa sa prikazom romana Agote Krištof, “Blizanačka triologija”, a [email protected] je i dalje mail na koji možete da nam pišete ako poželite ovu knjigu po povlašćenoj ceni u Beopolisovoj knjižari.

Pišite i, što kažu, pledžujte na www.patreon.com/KUPEK i tako pomozite KUPEK. Smrt fašizmu i sretan Dan Republike.